Ich bin tief einverstanden mit der Welt;
tief einverstanden also bin ich mit Gott,
dem so viel eingefallen ist:
der potenteste aller Künstler, aller Wissenschaftler.
Das imponiert mir am meisten an ihm:
seine Verschwendungssucht, seine völlige Souveränität,
seine Phantasie, sein Alles-Sein.
Ich liebe ihn um dessentwillen.
Luise Rinser

Pismo vrhovnoj adresi

Zadovoljna sam, ča naliže svit
zadovoljna ada i s Bogom -
ovako piše poznata autorica.

Nut - pisati je jedno – živiti drugo. Prez da bi se hotila zagrišiti, ili suprotstavljati opsežnomu planu, bi mi ča-to napamet došlo, ča nije čisto košer. Kade se pitam, je li se naš vrhovni šef nije spustio preveć u svoju fantaziju.

Šarolikost – sve lipo i dobro.

Ali se na priliku hunjavka, komari, vuši ter muška oholija zaistinu slažu s božanstvenim stvaranjem?

Tvoja firma ter tvoj zemaljski perzonal nas pozivaju na razgovor s tobom. Uz prodike u starom stilu čini to danas i napredno – internet, SMS, plakati, elektronske medije, mikrofoni, svi pozivaju – spusti se u razgovor. Kad gdo poziva, nesmiš biti neuljudna, mislila sam si. Vindar sam se odlučila za klasičnu vrst pisma. Morebit zbog katastrofalne situaciji pošte. Pa zbog muži ter žen, ki su izgubili svoje djelatno mjesto. Pa zbog lipi poštanski markov. Ada, pismo.

Samo, kade i kako počet? Glad ter boj? Brutalnost ljudi? Tragika dice? Moć muži? Važnost žen? Velike svitske teme? Oprosti, gospodare, ovo su si ljudi sami spleli. Ti znaš – sloboda. Ne zamiri mi, gospodare, i ne razumi me krivo. Tvoja odluka, dati človiku potpunu slobodu, je bila velikodušna. Prez pitanja. Samo – kad se ogledam, kamo je otpeljala človičanstvo... sad nas imaš. Onakove kot smo. Ufam se, da je tvoja velikodušnost zaistinu preskrajna. To je naša šansa. Jedina naša šansa. Ada zabimo veliki svit.

Kvaka je u detalju.

Si koč promislio, kako žilavi moru biti mrhunci? Kamo ćedu leć mladi ljudi, kad je ljubav goni u samoću? Ča njim hasni najlipša, najgušća, najmeklja trava, kad u najkraćem času puzu stoveteri mrhunci po svi regma njevoga tijela? Mrhunac kontra ljubavi. Nebeska šala mi se čini kako-tako suspektna. Nerazumljiva.
S druge strane – morebit da se uprav na ov način pokažu razlike dimenzijov – svitske ter nebeske. Malo, neznatno, u očima ljudi nevridno djeluje na svoj način, da bi se suprotstavilo zmožnomu. Uspješno. S ove strane još nikad nisam gledala zvirje. Bi mi, stalno zaposleni, stresirani ljudi uopće upamet zeli mrhunca, kad nas nebi kadakoč grizao? Ne bi niti slutili perfektnu organizaciju ovoga maloga naroda, ki se kaže jakim u množini. Ne bi se zanimali za ove gospodare lapta, sjenokoše ter loze. Jedna jedina mrhunčna kraljica producira u svojem mrhunčnom žitku oko 150 milijuni jaj!

Si to znao? Kompliment.

Staza mrhuncev, logistika transporta, akceptirana hirarhija, važnost pojedinoga u redu – fantastični su aspekti tvojega gledanja moći. Koliko već kaotična se dostkrat kaže naša ljudska uredba.

Uoči ovoga spoznanja hoću prekinuti moje pismo. Zvana toga - najkašnje kad budem gledala zvijezdano nebo u vedroj, zimskoj noći, najkašnje onda su svi mrhunci pozabljeni. Zimski san nadvlada sve.

Toliko za danas.
Srdačno te pozdravlja dugoljetni fen
tvoja trubava Ana

p.s. Ako bi ti moglo ča napamet dojt u vezi s komari, bi ti bila stokrat zahvalna.

Ana Schoretits, 28.11.2008.

JSN Glass template designed by JoomlaShine.com